UM GRANDE DIA PARA NÓS MONTENEGRINOS

CANTEMOS TODOS

Онамо, онамо... за брда она, говоре да је разорен двор мојега цара; онамо веле, био је негда јуначки збор.
Онамо, онамо... да виђу Призрен! Та то је моје - дома ћу доћ'! Старина мила тамо ме зове, ту морам једном оружан поћ'.
Онамо, онамо... са развалина дворова царских врагу ћу рећ': "С огњишта милог бјежи ми, куго, зајам ти морам враћати већ'!"
Онамо, онамо... за брда она казују да је зелени гај под ким се дижу Дечани свети: молитва у њих присваја рај.
Онамо, онамо... за брда она, гдје небо плаво савија свод; на српска поља, на поља бојна, онамо, браћо, спремајмо ход!
Онамо, онамо... за брда она погажен коњ'ма кликује Југ: "У помоћ, дјецо, у помоћ, синци, светит' ме старца - свет вам је дуг!"
Онамо, онамо... сабљи за стара његова ребра да тупим рез по турским ребрим'; да б'једној раји њом истом с руку рес'јецам вез!
Онамо, онамо... за брда она Милошев, кажу, пребива гроб! Онамо покој добићу души, кад Србин више не буде роб.

There, over there... beyond those hills, Ruined lies, they say, my Emperor's palace; there, they say, Once, heroes had gathered.
There, over there... I see Prizren! It is all mine – home I shall come! Beloved antiquity calls me there, Armed I must come there one day.
There over there... from on top of the ruins Of Emperors' palaces to the devil I will say: "Flee from my beloved home you plague, Already your loan I must repay!"
There, over there... beyond those hills, Lies a green grove, they say, Under which rises up Holy Decani: A prayer said within Paradise claims.
There, over there... beyond those hills, Where sky of blue bends down her arch; On to Serb fields, on to battle fields, There, brothers, prepare to march!
There, over there... beyond those hills, Trampled by horses' hooves cries out the Jug: "Come help me, children, come help me, sons, Avenge the old man - sacred is your task!"
There, over there... for the ribs of the old man, I'll dull my sabre's edge on The ribs of the Turks; and cut the ties From the wrists of the wretched masses!
There, over there... beyond those hills, Lies there, they say, Milos's grave! There my soul eternal peace shall gain, When the Serb is no more a slave.

Written in 1867 by Montenegrin King Nikola I